Page 91 - Patuljak iz zaboravljene zemlje

— Pobrinuo sam se i za to. Našao sam odanog patuljka koji će

se u toku noći uvući u Sunčanovu sobu i ukrasti njegov mač.

— Ako je tako, pristajem! — izjavio je Jastreb. — Doći ću

prije ponoći u borovu šumu iznad tvrđave.

— Drago mi je da si konačno odlučio — rekao je Ljutica. —

Bez vatrenog mača Sunčan će biti nemoćan da nam se

suprotstavi, a ostale patuljke ćemo lako smiriti.

On je bio sasvim zadovoljan. Konačno se približavao njegov

dugo čekani čas, konačno će da potamni Sunčanova, a bljesne

njegova slava.

U tvrđavu se povratio još prije podne. Patuljci su spavali i

niko nije ni primijetio da je Ljutica nekud izlazio. A da je neko i

vidio Ljuticu kad je otišao iz tvrđave ili kad se povratio, ne bi

ništa posumnjao. Patuljci su često odlazili u šumu, sami i u

grupama, ostajali tamo i po nekoliko dana i noći.

Ljutica je legao, ali nije zaspao. Razmišljao je, snovao o

predstojećoj slavi. I ne samo to. U njegovoj glavi već je

sazrijevao novi plan: da prevari i samog Jastreba.

— Uobražena budala — govorio je. — Zar misli da ću mu

zaista prepustiti vatreni mač? Da ću pustiti iz ruku tako

dragocjeno oružje? Neka mi samo pomogne da Sunčanu pomrsim

konce, a onda, onda će i sam Jastreb vidjeti ko je Ljutica.

On je lako i brzo upoznao slabe strane svog saveznika i nije

mu slučajno kao protuuslugu ponudio Sunčanov mač. Laskao mu

je i pričao o predstojećoj slavi među patuljcima, a mislio je

suprotno: da je Jastreb glupan i kukavica i da će se bez muke

obračunati s njim.

Vi sad možete da me upitate:

— Pa kako to da Sunčan nije znao kakav je Ljutica?