Page 6 - Patuljak iz zaboravljene zemlje

nisu zatvarala vrata, za njih nisu postojale tajne.

Pa recite sad: zar im se ne bi moglo pozavidjeti na takvom

životu? Zar nisu bili srećni, zar im zaista nije bilo lijepo u

Zaboravljenoj Zemlji?

Vi ćete reći — da.

I ja kažem: da. I radujem se što nije bilo drugačije, a ponekad

mislim: kako bi bilo dobro da sam se nalazio u društvu s njima?

Radovao bih se još više da je sve ostalo nepromijenjeno do kraja

njihova života. Ali nije! I moja priča ne može, na žalost, da se

završi, jer se u životu Sunčana i Pahuljice dogodilo nešto što je

zauvijek uništilo njihovu veliku sreću.Vi ste sad sigurno

nestrpljivi? Polako! Ne može se kazati sve najednom. A ovdje

zapravo i počinje prava priča.

KAD SUNČAN NIJE BIO KOD KUĆE

Dogodilo se upravo tada.

Sunčan se nalazio u planini, u lovu, a Pahuljica je, kao i

obično, provodila vrijeme na obali i u koraljnoj kućici. Nije joj

bilo neobično što je ostala sama. Nije imala čega da se boji jer u

Zaboravljenoj Zemlji nije imala neprijatelja.

Možda bi bilo bolje da je ipak računala na opasnost koja

odnekud može da prijeti. Možda bi izbjegla ono što je došlo

iznenada i što više nije mogla da spriječi.

Ali — zar iko u životu može sve predvidjeti? Zar ne bi bilo

suvišno tražiti to i od male, neiskusne Pahuljice?

Mi kažemo: opreznost je majka mudrosti. I dobro je ako se

držimo te stare poslovice. Imaćemo manje neprilika. Ali Pahuljica

nije znala tu poslovicu i nije imala razloga da bude naročito