Page 113 - Patuljak iz zaboravljene zemlje
P. 113
I čim sam prvu odštampanu knjigu dobio u ruke, požurio sam na
poštu.
Tako je moja knjiga napokon otputovala. Napokon sam
mogao biti zadovoljan što sam ispunio obećanje dato pod
zidinama stare tvrđave. I bio sam zadovoljan, ali ne i sasvim
miran.
— Hoće li se moja knjiga dopasti dječacima? — pitao sam se
Znao sam da neću dugo čekati njihov odgovor i, priznajem,
bio sam nestrpljiv.
Da sam mogao, poslao bih i Jelenu jednu knjigu. Bilo bi mi
veoma drago da sam mogao čuti i njegovo mišljenje, a još draže
da mi odgovori je li našao Zaboravljenu Zemlju.
Ali Jelen se nalazio negdje daleko na moru. Nisam znao gdje i
nisam mogao da mu pošaljem knjigu. Ipak nisam odustao od te
namjere. Ako ikad saznam njegovu adresu — poslaću mu knjigu.
Konačno — stiglo je pismo od dječaka iz sela. Bilo je opširno,
sa mnogo potpisa, ali ja ne mislim da ga navodim u cjelini. Kao
što sam i očekivao, za njih je bilo najvažnije da saznaju je li
Sunčan već stigao u Zaboravljenu Zemlju.
Ali, na žalost, ni ja to još uvijek nisam znao i razumije se,
nisam im mogao dati siguran odgovor. Mogao sam samo da im
javim:
— Ako išta doznam o Sunčanu i njegovim patuljcima,
napisaću knjigu u kojoj će biti opisan čitav njihov put od stare
tvrđave do Zaboravljene Zemlje.
Tako sam dao dječacima i drugo obećanje.
Hoću li ga moći ispuniti?
Ne znam!
Zato molim sve one koji budu čitali ovu knjigu da mi jave ako
